F4 Euroleague

[Pufta]

Piše: Pufta - preuzeto sa BF-a.

Sinoć je konačno stavljena tačka na ovu sezonu Euroleague. CSKA Moscow je kao što sam i predvideo u prethodnom textu postao klupski šampion Evrope i to sasvim zasluženo. Ja vam ovde neću detaljno analizirati utakmice sa F4, možda malo finale, jer to sve možete pročitati u dnevnoj štampi, već ću se više skoncentrisati na neke detalje koji su meni privukli pažnju.

Montepaschi Siena vs. Maccabi Elite 85-92

Početak ove utakmice, kao i njen dalji tok sve do 25 sekundi pre kraja 3. četvrtine, proticao je u dominaciji ekipe Siene. Siena je granitnom odbranom i dobrim šutem spolja totalno paralisala Maccabi, koji nije ličio na sebe. Maccabi je prve poene postigao u 5. minutu, prvu trojku tek iz 8. pokušaja (Moris), a cela spoljna linija je igrala očajno. A onda se desio taj 30 minut, trenutak koji će se pokazati ključnim za dalji tok utakmice. Pri jednom skoku za loptu pod košem Maccabija na +8 za Sienu, Vujčić uleće nepažljivo u Lavrinoviča čineći očigledan faul, ali sudija vidi drugačije i dodeljuje tehničku grešku Lavrinoviču zbog simuliranja. Od tog trenutka kreću kola nizbrdo za Sienu, a Maccabi počinje da igra sve sigurnije. Za tih 25 sekundi, Maccabi postiže 5 poena (trojka u poslednjoj sekundi Garsije), prilazi na samo -3 i što je još bitnije, okreće momentum utakmice na svoju stranu. Do tada neprimetni Bynum počinje da uzima ulogu lidera, cela ekipa igra sigurnije, a u igrače Siene, koji su sigurno imali na umu neprijatnu tradiciju da su od 8 utakmica u EL protiv Maccabija sve izgubili, se uvlači strah od poraza! To se moglo najbolje videti po promašenim polaganjima Satoa i brojnim promašajima otvorenih šuteva za 3 poena igrača Siene. Na kraju u penal završnici, Bynum je bio siguran i odveo svoj tim u finale, a igrači Siene su mogli samo da žale, jer su propustili veliku priliku da se nađu u finalu.

Tau Ceramica vs. CSKA Moscow 79-83

Iako sam ja očekivao lakši posao za CSKA u ovom polufinalu, TAU je pružio odličnu igru, posebno njeni centri i sve do samog kraja terao igrače šampiona Rusije da se maximalno potroše za ulazak u finale. Celim svojim tokom, utakmica je bila neizvesna, pri čemu se nijedan tim nije ozbiljnije "odlepio", sve do samog kraja kada CSKA, zahvaljujući ponajviše sjajnim Andersenu i Papaloukasu stiže na +9. Pokušao je TAU trojkama u poslednjem minutu i presingom da dođe do produžetaka, ali jedan tako iskusan tim kao sto je CSKA im to nije dozvolio.
U ovoj utakmici se najbolje videla razlika između timova koji imaju lidera i onih koji ga nemaju. TAU nema vođu, nekoga ko uzima loptu kad se odlučuje, oni imaju sjajne igrace poput Rakočevića i Planinića, ali u trenucima kad se lomila utakmica njih nije bilo nigde, dok je Papaloukas u tada pružao svoju najbolju igru. Bolji od ostalih kod TAU su bili Rakočević, Splitter i Planinić, dok su pored Papaloukasa bolji od ostalih bili Andersen, J.R.Holden i Smodiš.

Montepaschi Siena vs. Tau Ceramica 97-93

Prvobitno za ovo izdanje fantaziranja, nisam imao u planu ništa više sem rezultata da napišem o ovoj utakmici, jer sam mišljenja da ove utakmice za 3. mesto treba ukinuti (kao što to i NLB liga radi), ali me iskonski sportski nagon za pobedom igrača ova 2 tima naterao da im bar čestitam na tom odnosu. Utakmica je čak i u produzetke otišla, a TAU je opet pokazala da nema vođu, dok je to kod Siene odlično odradio sinoć maestralni Lavrinovič sa 19p, dok je McIntire uz 16p, sa 12 asistencija postavio novi rekord F4-ova. Kod TAU se opet dobro pokazao braziliski reprezentativac Splitter sa 15p, kao i Mickeal sa 16p i 10 sk.

Maccabi Elite vs. CSKA Moscow 77-91

Pre početka F4 sam tipovao da će Rusi postati novi šampioni Evrope iz više razloga. Šampionski tim iz Praga 2006. je ostao praktično na okupu, imaju trenera koji zna da pobeđuje na završnim turnirima, imaju vođu u vidu Papaloukasa, kao i objektivno najjači tim. CSKA igra odličnu odbranu, minutaža između igrača je odlično raspoređena, pa je i faktor hemije u timu zadovoljen, a individualni kvalitet im omogućuje da postižu poene, čak i bez izgrađenih situacija.
Da bi neka ekipa osvojila titulu na F4, pored kvalitetnog sastava mora imati odličnu hemiju u timu i da bude odlično vođena sa klupe.
Kad je gazda Olympiakosa hteo titulu, posle brojnih neuspeha, doveo je trenera pobednika (Ivković) i igrača lidera (Rivers) i te 1997. godine su i osvojili titulu, mislim u Rimu. Isto je ponovila Barcelona sa Pešićem i Bodirogom na F4 u svom gradu, kao i Maccabi sa Jasikevičiusom 2004. u Tel Avivu i 2005. godine u Moskvi. Mogućnost da vam takav projekat ne uspe je samo ako još neko ima isti projekat, a bolji tim, hemiju u timu ili se F4 igra pred njegovim navijačima.
Uz svo poštovanje, ovi igrači Maccabi TA, izuzev par njih, nisu bili u klubu kad su se osvajale titule, oni neosporno imaju kvalitet, ali da bi postao šampion, moraš imati tzv. šampionski pristup, koji oni nisu imali. To se sinoć videlo kad su promašivali ono što obično pogađaju, otvorene šuteve za 3 poena i slobodna bacanja u ključnim trenucima, a vrhunac je promašeno polaganje Garsije u kontri, kad niko u radijusu 3 metra nije bio blizu njega. To je i bio trenutak kad su i igrači Maccabija pali psihološki i CSKA je relativno mirno priveo utakmicu kraju na veliku radost trenera Mesine, igrača i navijača, kojih je bilo dosta u dvorani, ali znatno manje od pristalica Maccabija.
Sad nešto o samoj utakmici... Posle izjednačenog 1. poluvremena, Rusi su utakmicu prelomili početkom 2. poluvremena, kad su stekli prvu ozbiljniju prednost koju nisu ispuštali dalje do samog kraja. Utakmica je bila odlična za gledanje, puna ritma, dobrih poteza sa obe strane, a da bi pozitivan utisak bio kompletan, tu se ugradila i sudijska trojka koja je svoj posao odradila perfektno! U finalu je blistao Langdon (MVP) sa 21p (šut za 3 4/5, za 2 2/2 i penali 5/6) uz 7 skokova, a dvocifren broj poena su postigli još Holden 14, Andersen, Smodiš i Šiškauskas po 13p i Papaloukas 12p, dok je sa 23p kod Maccabija bio najbolji Bynum, koji je demonstrirao sjajan odraz i hrabro ulazio pod koš pored odličnih centara CSKA. Dobar je jos bio i Batista sa 14p, a razlog za poraz Maccabija treba tražiti i u nešto lošijoj partiji od uobičajene njihovog najboljeg igrača Morisa (13p).
Mnogi su se pitali, zašto je Papaloukas najplaćeniji košarkaš u Evropi, kad igra oko 20 minuta po meču!? Mislim da je ovaj F4 pokazao zašto, ako im već nije bilo dovoljno ono što su mogli videti na EP u Srbiji 2005. godine.